Srečanje Avstrija – Villach 2006

V tem članku je opisano še eno zanimivo srečanje, ki smo ga obiskali članice in člani VW hrošč kluba Slovenije.

V petek, 15. 6. 2006, smo se ob lepem sončnem vremenu iz Ljubljane odpravili v Avstrijo. Natančneje na 6. mednarodno srečanje blizu Villacha – Beljaka, v kampu ob Osojskem jezeru, ki ga prireja Kärtner Käfer club. To srečanje poteka vsako drugo leto, zato je še toliko bolj zanimivo. Peljali smo se skozi Kranj, preko mejnega prehoda Ljubelj, skozi Klagenfurt – Celovc in naprej do mesta srečanja. Zaradi prireditve na začrtani poti, smo naredili kakšen km več, vendar se z dobro voljo in prijetnim razpoloženjem vse premaga.

Takoj ob prihodu smo iz prireditvenega šotora zaslišali Slovensko turbofolk glasbo, kar je pripomoglo še k bolj domačemu vzdušju. Poiskali smo si ustrezen prostor in pričeli z aktivnostmi »postavljanja tabora«. Nekateri hroščarji so se popeljali na paradno vožnjo okoli Osojskega jezera. Po končani vožnji smo postavili paviljon (arafata) in obesili zastavo, ki je bila zaradi svoje velikosti zelo opazna.

Še isti dan so predsedniki klubov imeli možnost, da se po Osojskem jezeru peljejo s swimwagnom. Naš predsednik je to tudi izkoristil (seveda se mu je s tem izpolnila skrita želja iz otroštva).

Ponoči je deževalo, vendar smo se vseeno prebudili v jasno sobotno jutro. Ob jutranji kavi (ker ni bilo Tihija, smo se znašli sami) se je pogovor seveda v veliki meri vrtel okoli hroščev. Po kosilu smo odšli na paradno vožnjo (cca 30 km). Vozili smo se tudi po neasfaltirani cesti, kar nekaterim »hroščem« nekako ni bilo preveč pri srcu. Saj veste, koliko truda je potrebnega, da svojega ljubljenčka ponovno očistimo.

Na vrhu hriba smo se okrepčali s pijačo in jedačo. Seveda pri povratku brez dežja ni šlo, saj je za to področje značilno dokaj nestanovitno vreme.

Preostanek dneva so si nekateri krajšali čas z dvigovanjem uteži (predvsem piva), ogledovanjem VW-jev, kupovanjem raznih delov in modelčkov, z igranjem mini mini golfa...

Zvečer pa, kot se spodobi za pravo srečanje, je potekal zabavni program z glasbeno skupino, nagradnimi igrami in ...

Bila je nedelja, zadnji dan srečanja in s tem tudi zaključna »ceromonija«. Že dopoldan so nekateri začeli pospravljati šotore, nekateri pa so se odločili, da bodo to storili po prireditvi, saj je to najtežji del, ko se zavedaš, da je enkrat tudi vsega lepega konec. Kot običajno, so bile podeljene nagrade za različne kategorije VW-jev. Tudi tokrat nismo ostali praznih rok.

Po končani podelitvi smo se polni takšnih in drugačnih, predvsem pa lepih, vtisov vrnili proti Sloveniji.

Mislim, da je to srečanje vsem ostalo v lepem spominu, kljub težavam, ki so jih doživeli nekateri hroščarji na poti (popravilo zavor, vžiga, dolivanje olja v menjalnik, vlečne službe), saj smo preživeli prijeten konec tedna s poudarkom na druženju in ogledovanju najlepših avtomobilov na svetu.

Za konec pa še: »Cikacaka, cikacaka ...«

Benjamin, Filip FELE

13. međunarodni buba susret Wolfsburg: 16.-18.06.2006. – WELCOME HOME!

Došlo je vrijeme napisati riječ-dvije i o našoj ovoljetnoj pustolovini, putovanju u Wolfsburg na susret primamljivog naziva: Welcome home! Kad ti takvu lijepu dobrodošlicu požele, tko ne bi išao?

Interesenata za ovo putovanje bilo je mnogo, no na kraju, iz razno raznih razloga, na put su se odvažile krenuti dvije bube, svaka sa po dva člana posade. Jedna je srebrna cabrio buba sa poznatom Martina & Martina posadom a druga je kanarinac žuta buba sa posadom Pravica & Pravica (Goran i Kristina). I evo kako nam je bilo:

14.06.2006. SRIJEDA

Po običaju, na put krećemo dan prije nego planiramo stići na odredište kako bi put dugačak 1200 km prepolovile na pola i relativno odmorne stigle kud smo krenule. Smještaj sam rezervirala u hotelu, u malom mjestašcu Königstein, udaljenom cca 760 km. Do tamo bi trebale stići do 20 sati pa je plan krenuti najkasnije oko 10 tak da možemo laganini voziti i ne opterećivati se s vremenom. Plan je jedno a realnost drugo i mi krećemo oko 13 sati. Žuta buba krenut će sa zaostatkom od par sati za nama.

Vrijeme nam je prekrasno sunčano, nema neke pretjerane gužve na cesti, no svejedno vrijeme curi dosta brzo pa kontaktiramo hotel da nam slučajno ne odu na spavanac prije nego mi dođemo jer je bilo jasno da do 20 sati ne možemo stići na odredište. Malo po malo i oko 22 sata srebrna cabrijo buba stiže do cilja. Mjestašce izgleda nestvarno, kao da se radi o setu nekog filma na kojem se trenutno niš ne snima. Sve vrhunski zrihtano, nigdje žive duše.

Pogled s balkona hotela u samom središtu Königsteina

Baš kad smo se smjestile stiže Goranova poruka: „Pukla gas sajla, zamijenili, pičimo dalje“! Desilo im se to pred kraj Austrije, računamo da bu im ziher trebalo još cca 3 sata da dođu do nas. Uzele smo ključeve njihove sobe, ostavile upaljene mobitele i krenule na spavanac. Makar smo bile umorne od puta san baš i nije dolazio na oči. Malo, malo pa bi provjeravale ima li kakva poruka od žute ekipe, di su, kad stižu, jel sve ok. Ne može se opisati kakvo olakšanje smo osjetile kad smo konačno, usred noći (negdje oko pola 3), na sablasno pustom i tihom trgiću, točno pod balkonom naše sobe čuli dobro poznati zvuk pr-pr-pr-pr. Osim problema sa gas sajlom, još ih je i Gita krivo usmjerila a naravno i Goranov mobitel je krepal pa nam se nisu mogli javiti. Nema veze, glavno da smo se okupili, prva etapa je uspješno završena.

15.06.2006. ČETVRTAK

Oko 8 sati, Martina i ja smo na nogama. Ostavljamo noćne putnike da se još odmore. Makar, ne predugo, treba stići prije 16 sati u Wolfsburg jer se u obilazak VW tvornice kreće u 16.00 a upravo taj obilazak je i razlog zašto smo naumili stići u Wolfsburg već u četvrtak. Nakon kaj smo se svi temeljito naklopali, platili kaj nas je išlo i popakirali stvari morali smo još neko vrijeme prestajati pored buba na parkingu jer je baš u tom trenutku po uličici uz nas išla procesija. Sigurno bi bili „oduševljeni“ da smo im zabrundali usred Očenaša. Negdje iza 10 sati krećemo put Wolfsburga.

...posljednje pripreme pred kretanje iz Königsteina...

Put protiče super, malo je srebrni cabrio ispred žučka, malo žučko ispred cabrija, tempo odličan, bube troše u litru istu količinu goriva, Gita se sabrala pa nas vodi bez greške iako ja svejedno bacim pogled tu i tam na kartu da ne bi bilo posle „nisam znala, vidla itd.

Nekih 30 km do Wolfsburga, po silasku s autoputa, skida se krov na cabriju, na glavu stavlja hrvatska kapica, oko vrata kvadratičasti crveno bijeli šal, sa žučka se vijore hrvatske zastave. Idila u svemu osim kaj se baš tad odlučilo nebo naoblačiti. Al bu izdržalo još dok ne stignemo na odredište. Tu i tam koja kapljica ne bu nas razmočila.

Vrijeme je 15.45, stižemo na mjesto odvijanja susreta, brzinski se upoznajemo s domaćinima, ostavljam svoju bubu preprečenu na terenu na kojem smo zamislili da posle postavimo naš mali logorčić. Točno u 16 sati žučko u koji smo se na stražnja sjedala ubacile i nas dvije Martine, kreće u koloni s ostalima put VW tvornice. Upozoravaju nas da u krugu tvornice ne smijemo slikati (ni izvan ni unutar zgrada). To upozorenje ponovili su još 50-tak puta. Ujedno je jako bitno da se nikako ne izdvajamo iz kolone vozila i vozikamo sami po krugu tvornice. Jesmo li se mi toga držali? Saznat ćete kasnije....

Prije ulaska u tvornicu saznajemo par generalnih podataka o mjestu na kojem se nalazimo. Ja sam zapamtila da bi nam trebalo 14 dana da obiđemo apsolutno cijelu tvornicu sa svim njenim dijelovima. Krasno. Naš današnji obilazak trajat će otprilike sat i pol a po krugu tvornice će nas voziti vw vlakić. U obilasku smo vidli proces nastajanja Golfa V. Rečeno nam je da je zadnja četvorka baš to jutro izašla s trake i da se ukida daljnja proizvodnja. Nismo fanatici Golfa ali svejedno je, barem meni, bilo interesantno vidjeti kako nastaje auto. Iz ogromnih kolutova tankog lima iz kojeg se prešaju pojedini dijelovi karoserije. Nebrojeno puno robotskih ruka koje nekaj šerafe i okreću, izrada hrpe sitnih detalja, sve do vjenčanja (prvi put sam čula za taj izraz) kad se spaja podvozje sa školjkom, onda se ubaci motor, pa svi dijelovi unutrašnjosti, pa stižemo do dijela di više nisu roboti nego ljudi koji dorađuju eventualne nedostatke i spajaju kaj roboti ne mogu i na kraju sve do završnih testova na gotovom autu. Baš interesantan obilazak, drago nam je da smo stigli na vrijeme.

Po povratku na mjesto susreta došlo je vrijeme za postavljanje našeg malog cro logora.

kad se male ruke slože......

rezultat sloge

Dok smo se mi tako smještali i upoznavali s okolicom, napravili brzinsku klopu i poklopali, pao je već mrkli mrak, vrijeme je bilo za počinak....

16.06.2006. PETAK

Nakon burne i dobrim dijelom neprospavane noći (jak vjetar nosio je prazne šatore svud uokolo, mi smo u zadnji čas tendu razmontirali da ne završi kod susjeda a i pljusak se spustio tako da je, naravno i šator lagano promočio...) izvukli smo se iz svojih nastamba i krenuli u jutarnji ritual osvješćivanja (tuširanje,kava,čaj). Usput obavljamo formalnosti vezane uz kotizaciju, domaćini nam daju vreću punu razno raznog sadržaja, mi plaćamo jeftiniju tarifu od 18 EUR. U tih 18 EUR kotizacije bila su uključena, uz bogato opemljenu vreću i 2 doručka, bonovi za tuširanje u Badelandu, ulaz u VW tvornicu i memorijalni centar, ulaz u Volkswagen muzej a u Autostadt se ulazilo skoro pa besplatno (platiš 7 eur i posle to iskoristiš u restoranu pa si pojedeš pizzu i popiješ pivu). Jedno riječju, odlično!

Mjesto održavanje susreta je bio jedan poveći parking (sa zelenim površinama) neposredno uz veliki centar Badeland (najveći kompleks bazena u sjevernoj Njemačkoj) i uz jezero Aller (Allersee). U isto vrijeme i u blizini održavao se i susret TYP 3 vozila. Oni su bili smješteni u samom kampu na Allersee-u. Bili smo uvjereni da ćemo stići otići do njih i pogledati ih al bez obzira kaj su bili blizu, nismo stigli. Nije nam baš bilo jasno zakaj smo odvojeni al nema ni veze. Na prostor odigravanja susreta mogla su ući vozila isključivo vezana uz naš susret i uz taj TYP3 susret. Nasred tog prostora montirali su ogroman šator u kojem se kroz dan moglo sjesti i jesti a navečer su bile zabave. Dostavili su i dve kućice s wc-ima (ne one plastičnjare neko prave kućice). Sve vrhunski čisto i uredno. Bilo je štandova s ićem i pićem (pivo u pravim kriglama!) a naravno i štandova sa dijelovima i razno raznim drugim vw i inim stvarčicama. Bilo je i tombole (svaka srećka dobiva!), glavna nagrada narančasta buba automatik.

Da se vratim na nas i naše aktivnosti....raspoloživih namirnica za doručak nismo imali pa je bilo vrijeme za otići u shoping.

ma nee, nije uopće zamagljeno staklo, sve se vidi.....

kratka šetnja djelom grada

Nakon obavljenog shopinga i kratke šetnje, odlučili smo prije povratka u kamp otići do Classic Parts Centra. To nam je obzirom na njihovo radno vrijeme bila i jedina prilika da odemo do tamo. A bila bi šteta to propustiti. Koga zanima što je to i čega tamo sve ima nek svrati na njihovu web stranicu: http://www.vw-classicparts.de/ . Naravno da smo došli baš u vrijeme pauze a već smo bili na knap s vremenom da bi čekali da oni završe s pauzom pa smo se šetkali po dućanu i razgledavali. Ubrzo su nam se prodavači smilili i prodali nam kaj smo si izabrali. Tak žive duše nije bilo mogli su odmarat kad smo otišli.

garaža Classic Parts centra... 

Došlo je vrijeme za povratak u kamp.U medjuvremenu do nas je pristigao i Daniel – Švicarac pa se naš CRO logor pretvorio u CRO – CH (iliti CHR) logor.

I tak smo mi lijepo nakon povratka u kamp laganini zamezili ne obraćajući pažnju na vrijeme. I skužili kak se pod hitno moramo spakirat i priključit koloni koja tek kaj nije krenula još jednom prema VW tvornici, ovaj put u posjet memorijalnom centru. Bili smo među zadnjim autima u koloni i taman zapeli na prvom semaforu. Mislimo si mi, a kaj ima veze, znamo put od jučer. Krenemo mi odlučno dalje, ostavimo dvije bube koje su zapele skupa s nama daleko iza i samouvjereno dođemo na ulaz od jučer. Žena nas gleda i čudi se, objašnjava da auti danas ulaze na neki drugi ulaz, mi nemamo pojma di to je i žicamo da nas pusti. Žena popusti, pokuša objasnit kud trebamo skrenut, mi fulamo i krenemo pičit po krugu tvornice, trubimo i mašemo ljudima, oni nas zbunjeni i u čudu gledaju. Nađemo konačno parking di smo bili i jučer i tam nas dočeka jedan od organizatora i također nam se čudi kak smo uopće uspjeli ući samostalno i još se vozikat okolo. Usput nas opominje da zakaj nismo bili na briefingu prije obilaska pa bi znali kud se ide. Briefing!? Kakav briefing!? Pa mi smo se zadnji tren koloni priključili ko bi mislil da postoji i briefing prije puta. Bilo je uskoro i njima jasno da mi stvari shvaćamo ponešto ležernije od njih.

...neee, nismo niš iz kruga tvornice slikali, to je Marti slučajno fotić okidal

Obilazak memorijalnog centra započeli smo u konferencijskoj sobi di su nam pokazali film o povijesti tvornice i radnicima (prisilnim) koji su bili dovođeni sa svih strana Trećeg Reicha, uglavnom iz konc logora u tvornicu. Zatim su nas odveli u dio tvornice (podzemni) di su ti radnici bili smješteni i gdje se mogu pročitati svjedočanstva o životu tamo. Nema smisla to sve prepričavati ali vrlo je interesantno i poučno i preporučam svakome tko će se ikada naći u Wolfsburgu da obavezno posjeti taj memorijalni centar. Po završetku obilaska podijelili su nam hrpetinu literature (Volkswagen kroniku i još nekoliko knjiga svjedočanstava) koju smo jedva dovukli do auta. Po obilasku memorijalnog centra odlučili smo malo pogledati stari dio grada Wolfsburga sa dvorcem i krasnim parkovima.

gdje čeljad nije bijesna.....

Par slički starog grada Wolfsburga i njegovih parkova.....

Na povratku u kamp čekala nas je priprema roštilja. Hrpu mesa smo imali sa sobom, uz to je bilo onih jednokratnih grillova, grill tava, pila se pivica, rezala salata...sve skupa je potrajalo ali bilo je mmmmmljac!

Danijel je zadužen za pivu, 

Goran za meso......,

... a cure za salatu.......

Dok smo mi to sve izjeli već se lagano smračilo ali ipak je bio dovoljno danjeg svjetla da krenemo u prvi obilazak pristiglih auta. Nije to bio veliki broj autiju ali ipak je bilo interesantnih stvari za pogledati. Naravno, prije obilaska trebalo se istaknuti bijelo crvenim hrvatskim poljima.......

17.06.2006. SUBOTA

Noć bez oluje, jutro blago kišovito, polako se dižemo i krećemo sa kupončićem u ruci na doručak. E, kakav je to doručak...švedski stol u hotelima je nula prema ovome. Nema kaj nema. Narezaka kolko hoćeš, salate, sirevi, kolači, za piće kava, čaj ili kakao, nezaobilazni vrhunski sok od naranče, pekmezi, nutele, prefine njemačke kajzerice......mljac!

Poslije doručka vrijeme je za posjet tuševima Badelanda. Ponovo smo u iskušenju skoknut do bazena al kaj možemo kad nam je limitirano vrijeme boravka među tuševima. Pa se ne stigneš u pol sata i brčkat u bazenu i tuširat.

Siti i svježi krećemo u razgledavanje štandova, slikanje pristiglih auti (slike se mogu pogledati u albumu na stranici http://www.vwbuba.hr), Goran se bacio u trošak, kupio odličan pakettreger kojeg je, naravno, odmah i instalirao. Vrijeme brzo prolazi i mi zaključujemo da je krajnji trenutak da buba vlakićem krenemo do Volkswagen muzeja ukoliko se želimo na vrijeme vratiti natrag i vidjeti prezentaciju Schwimmwagena na jezeru.

buba vlakić

Volkswagen muzej je priča za sebe no o njemu bolje govore slike koje smo uslikali. Stvarno ima svega, vjerujem da ima onih kojima cijeli dan ne bi bio dovoljan da prouče sve detalje svakog primjerka auta koji se tamo može vidjeti.

..ispred muzeja....

...u muzeju.....(...ili raju možda...)

U kamp smo se vratili taman na vrijeme da nešto nabrzaka ubacimo u kljun i krenemo prema Allersee-u vidjeti schwimmwagene. Hrpa ljudi se okupila, bilo je i ratobornih koji su pokušali uhvatiti što bolju poziciju za slikanje/snimanje pa je Goranov fotić nakratko u pijesku završio ali nije bilo nikakvih posljedica. No bilo je jasno da uz tu masu ljudi neće biti moguće i osobno isprobati vožnju u schwimmwagenu i da ćemo se morati zadovoljiti gledanjem i slikanjem. Kako je to izgledalo vidi se na fotkama i filmićima kojem smo snimili pa nema smisla opisivati. Sve u svemu, jako interesantno.

da vam predstavim...ovo je Bjorn, predsjednik Käfercluba Wolfsburg

trebalo se probijati kroz gužvu....

Vrijeme nam brzo curi a Martina i ja svakako želimo stići do Autostadt-a. Daniel nestaje u nekom nepoznatom smjeru, Pravice odlaze u shoping tražeći poklone za klince a mi sjedamo u cabrija i krećemo do obližnjeg Autostadta. Već je pola 7 a Autostadt je otvoren do 8. Hm...morat ćemo usmjerit obilazak na najinteresantnije dijelove a počinjemo s povijesnim paviljonom. Teško je opisivati čega sve tamo ima, slike mogu ponešto pokazati ali to treba doći vidjeti uživo. Ushićene od svega kaj smo vidle odlazimo do futurističkog VW paviljona. Unutra ulazimo u neku čudnu kuglu-kino i čekamo da počne film. Film gledaš na stropu (ko da si u zvjezdarnici), sve mi je muka došla al interesantno za pogledati. Nakon toga ušle smo u još jedan paviljon sa vw dostavnim vozilima di ima i nekoliko interesantnih simulatora letenja, uslikale se nekoliko puta i na vanjskim dijelovima Autostadta, pronašle restoran i bacile se na zasluženi obrok.

..pogled na vw tvornicu iz Autostadta

vjerujte mi, ovo mjesto želite posjetiti: povijesni paviljon (u pozadini dimnjaci VW tvornice)

....na putu u raj......

...ovim prizorom započinje obilazak povijesnog paviljona.....

...ja i milijunta bubica.....

...a završava u gift shopu.....malo me cijena odvratila od ovog camping pribora

...vw paviljon...

...paviljon dostavnih vw vozila....

...malo atmosfere između paviljona......

...i odmor nakon uzbudljivog obilaska....

Kad smo se vratile nazad u kamp prošlo je već pola 10. Zabava u šatoru već je naveliko trajala i mi smo joj se uskoro priključili. Nakon nekog vremena, zajedno sa grupom veselih Rumunja digli smo cijeli šator na noge, piva se pila u potocima, plesalo se, pjevalo, runde su stizale, vrijeme prolazilo......kad smo išli spavati, ne pitajte. Sutradan nas je čekalo pakiranje i pokret prema Nürnbergu, gradu u kojem se baš taj dan odvijala tekma Hrvatska-Japan a mi smo htjeli osjetiti atmosferu svjetskog nogometnog prvenstva.

Par slikica subotnje zabave......

18.06.2006. NEDELJA

Nakon uzbudljive i razigrane noći, bilo je teško za očekivati da ćemo se spakirati i krenuti na vrijeme da stignemo u Nürnberg na tekmu. Zato smo i krenuli laganini s obilnim doručkom (hm,hm...zašto nas ljudi sa okolnih stolova tako gledaju i lagano se smijulje...?), posljednim tuširanjem u carstvu Badelanda, a onda i usporenim pakiranjem stvari....negdje oko 13 sati sve je napokon bilo spremno, pozdravili smo se s domaćinima i u koloni od tri bube (Danijel nam se priključio na putu za Nürnberg) krenuli u odličnom raspoloženju na put. Propustili smo nedjeljni corso kroz Wolfsburg jer nam je bio kasno u programu a htjeli smo ipak još za dana stići u Nürnberg. Ubrzo smo shvatili da će put trajati i puno dulje od očekivanih 5 sati jer smo više-manje stajali u koloni po autoputu. To nas nije spriječilo da svima damo do znanja tko smo i od kud smo, ljudi su nam mahali, pozdravljali nas, mi smo pjevali o bijelo-crvenim poljima, sve u svemu odličan put. Nažalost, u Nürnbergu nismo imali prilike prisustvovati velikom slavlju hrvatskih navijača jer se nije imalo kaj slaviti no svejedno smo osjetili atmosferu cijele te ludnice zvane svjetsko nogometno prvenstvo.

...spremni za pokret!

...kavica, pjesma, ples...negdje na odmorištu autobahna........

...ha, kak smo zgodni....

....na autoputu viore zastave, trešti muzika.......

....Nürnberg

...i malo atmosfere svjetskog prvenstva.....

19.06.2006. PONEDJELJAK

Svemu lijepom dođe kraj, tako i ovom našem putovanju. Ja sam za povratak kući dobila novog suvozača, svog šogora, Martina se preselila u žučka, Danijel otišao u svom pravcu. Kući smo svi sretno stigli, puni dojmova sa nezaboravnog putovanja. Wolfsburg treba obavezno ponoviti!

...tko kaže da buba ne ide?!?

Samoborka

Rakičan-Murska Sobota

Bližal se je prvi vikend avgusta, glede vremena pa ….Dež, dež in še enkrat dež -pa 15 stopinj. Če ne bi imel koledarja, bi rekel, da smo februarja. Pa vendar, bližal se je prvi vikend tega poletnega meseca in kot ponavadi,je vse, kar je hroščarskega, ta vikend v Murski Soboti .Po lanskem pripovedovanju, da ni boljšega kot kopanje pred srečanjem, smo se odločili ,da se tudi letos najprej okopljemo v Banovcih in nato nadaljujemo pot proti kraju srečanja. Tako so na srečanje odrinili že zjutraj, ko sem jaz še veselo komuniciral z polštrom in odejo. Zakaj si lahko to privoščim? Zato, ker je Murska Sobota edino srečanje, ki mi je bližje kot članom zahodnejših predelov naše dežele.

Scenarij je bil nekako takšen: dobili naj bi se na črpalki v Mariboru, od koder potujem naprej z nekom od kluba, medtem, ko moj oče pride na srečanje kasneje popoldan .Mama na srečanje v Mursko ne gre, ker tam ni morja, za panonskega pa smo par tisoč let prepozni.V glavnem: odprava v »mursko« je bila precej ponesrečena, ne samo ,da je lilo kot iz škafa, kar posledično pomeni jezero v dveh avtih, ampak je imel naš predsednik poleg težav z vodo tudi nekaj težav z telekomunikacijami. Baje sem kriv jaz, saj sem bil zadnji , s katerim je Klemen govoril v ta telefon, pa vendar res ne vem, kje je videl puščati telefon na…….!Ni važno!

Tako smo se v Mariboru odločili, da gre Klemen iskat telefon skupaj z mojim očetom, jaz se pa »prištulim« v Hrošča in potujem dalje. Ker pa predsedniku teče v avto, sem takoj uporabil svojo navezo in je lahko naš predsednik avto sparkiral kar v avtopralnico, kjer je bil avto pod streho(pralnica zaradi njega ni delovala) in na varnem.Vse za našega predsednika!

Pa se je pot vendarle nadaljevala. Bolj, ko smo se približevali našemu cilju kopališču Banovci, bolj je dež pojenjal. Ko smo prispeli na kraj zločina , se je za hip pokazalo celo sonce.Neverjetno. Kopanje se je prileglo, baje, da »župca«, v kateri smo se namakali (ali kuhali) dobro dene za stare kosti. O tem bi vedel več povedati Tihi, saj so moje kosti še premlade, da bi vedele, kaj jim bo pasalo, ko bodo stare. Po kopanju smo še stopili na kosilo(kaj pa drugega) pa na črpalko(če že mi uživamo in jemo zakaj se ga nebi nacedili še naši avtomobili) in počasi prispeli na kraj dogodka v Rakičanu. Ko smo se utaborili, smo lahko začeli uživat v brezdelju. Tisti, ki ne hodite na srečanja, lahko vam je žal, ker ne poznate tega občutka, kako blagodejno vpliva na telo 3 dni brezdelja in zabave.Kasneje sta prispela še moj oče in predsednik, ki telefona sicer nista našla, sta pa prav tako uspešno zapravila cel petek. Zvečer smo uživali v solidni glasbi in precej pozno legli k počitku.

Sobota ob šesti zjutraj. Če se kdorkoli sprašuje,kdo je ta, ki navsezgodaj lomasti okoli šotorov, ropota z lonci in plinsko jeklenko, sva to skoraj sigurno midva s Tihijem, ki poskušava podreti rekord, kako najglasneje skuhati kavo in pri tem zbuditi karseda veliko ljudi. Mislim, da sva precej uspešna. Če ne uspeva prvič, tako dolgo ponavljava vajo v urnem intervalu, dokler vseh ne zbudiva ali nama pa zmanjka kave. No, po tem jutranjem intervalu sledi zajtrk. Zajtrkuj kot grof ,pravijo in večina hroščarjev se tega drži. Celo tako močno, da tudi kosimo in večerjamo kot grofje, tako za sigurno, da ne bi šlo kaj narobe. Po zajtrku smo pričeli s čakanjem na kosilo. Dopoldne je potekalo malo bolj prosto, saj smo se psihično pripravljali na napornejše popoldne.Malo pogledaš avtomobile, spregovoriš kakšno besedo z ostalimi hroščarskimi kolegi in dopoldne je minilo kot bi trenil. Po kosilu smo se počasi odpravili na paradno vožnjo, kjer sem spet bil v prekršku, zaradi tega, ker sem zgubil vozniško oziroma je še nisem našel. Na vožnji smo se spet ustavili na poligonu, kjer naprava zamakne zadnji del avtomobila in le ta odrsi in se v primeru napačne reakcije tudi zavrti(najpogosteje).Po tem, ko smo kakšno uro cirkusirali po tem poligonu, smo se odpravili do nekakšnega kmečkega turizma, kjer smo se malo okrepčali in odžejali, pa spet nadaljevali pot proti novi postojanki, kjer smo se spet odžejali in se potem odžejani odpeljali nazaj v kamp. Sledile so igre, katerih vsebina je zelo pestra. Od černobilskega skiroja( malenkost je večji od ostalih) do vleke vrvi, pa hoja s smučmi pa tako naprej. Po igrah smo povečerjali(kot grofje seveda) in se pripravili na preostanek večera. Na to, kako super je, če je lepo vreme, nas je opozorilo pol ure dežja.Večer se je odvijal v klasičnem stilu glasba, hrana(tekoča), striptiz ,pa spet striptiz pa spet glasba in hrana.Vse do poznih večernih oziroma boljše zgodnjih jutranjih ur.

Nedelja zjutraj,okrog šestih: ponovno moja in Tihijeva predstava s kavo, pa zajtrk potem pospravljanje montažnega doma( šotora), zlaganje v avto in nato še podelitev za najlepše, največje, najkrajše in še naj vozila, udeležence in klube .Po tem delu počasi pot pod noge in kilometre pod kolesa. Za nami je še eno srečanje, ki je minilo tako kot je treba: skupaj s prijatelji, kjer je glavna zabava, humor in pa seveda ljubezen do tega avta.

Aljaž Krebs

Bled 2006

Nakon obečanja danog Klemenu još prošle godine u Spa da čemo doči na Bled povodom 15. međunarodnog susreta bilo bi dobro da se obečanje i održi.

Dogovor je pao da se kreče u petak ujutro,a po mene treba doči Ive iz Drniša.U petak negdje okom 14.00 stiže Ive u svom TAXI kombiju po mene sa svoje dvoje djece Ivanom i Lucijom.Krečemo prema Karlovcu gdje nas čeka ostatak ekipe iz Bubakluba Karlovac i Ivetova supruga Tereza.Krečemo na autoput i tu radimo veliku grešku.Naime upadamo u gužvu u kojoj gubimo cca.3 sata vremena nam treba da prođemo 30 kilometra puta.Iako smo ljuti sami na sebe jer smo krenuli tuda ipak je atmosfera u kombiju dobra.Nakon izlaska iz gužve jurimo prema Karlovcu gdje nas čekaju Jonjič sa svojim kombijem i Tereza.Ostatak ekipe je ipak krenuo prema Bledu ranije.

Odmah produžujema prema granici  i stajemo prije same granice.U Jonjičevom kombiju ima poprilična količina pive koju treba raspodijeliti u oba kombija radi lakšeg prelaska granice.Ujedno Jonjič i ja mijenjamo mjesta za volanom njegovog kombija jer je on zaboravio svoju vozačku dozvolu.Ive prvi prolazi granicu bez problema što nije slučaj i sa nama dvojicom.Policija na granici nam kaže da stanemo sa strane.Problem je što na Jonjičevom kombiju prednja registracijska pločica nije postavljena kako treba.Kažu nam da to riješimo i možemo dalje.Sva sreča da nisu pregledavali kombi iznutra.Jonjič se brzo snašao i pomoču nekavog konopca brzo riješavamo problem i krečemo dalje.Cijeli putem nam pada kiša ali smo ipak u stalnom kontaktu sa Klemenom koji nam govori kuda nam je najbolji put.Na izlasku sa auto-puta dočekao nas je jedan član Hroščkluba SLO i  i otpratio nas pravo u kamp.Na ulaz u kamp stižemo oko cca.22.30 sati i čeka nas prava dobrodošlica.Izgleda da se cijeli Hroščklub SLO na čelu sa Klemenom skupio da nas dočeka.Nakon srdačne dobrodošlice uslijedilo je brzinsko podizanje šatora i odalazak u centralni šator.U šatoru trese glazba,atmosfera ugodana,puno poznatih lica i prijatelja.Nakon nekog vremena dolazi do nestanka glazbe, ali se riješenje brzo pronašlo u obliku Danijela iz Švicarske i njegovog 1968 Baywindow Double Cab-a koji ima  močan stereo uređaj pa se party nastavlja dalje oko i na samom T2 Baywindowu uz naravno dobru ekipu i "Borovniček".

Ujutro slijedi buđenje i razgledavanje samog kampa i vozila koja su tu.Ima tu Austrijanaca,Talijana,Nijemaca,Čeha,...a i kvalitetnih vozila.Klemen nas uskoro obavještava da se kreče na kružnu vožnju po samom mjestu Lesce i zatim na pravljenje velikog VW znaka na aerodromu.Kolona se brzo formira i polazimo u vožnju kroz prekrasno malo mjesto Lesce.Ljudi na s pozdravljaju,djeca mašu oduševljeni našim autima.Na ulazu u aerodrom redari nas postavljaju na več označena mjesta i slikanje može početi.Jedva čekamo viditi kako če to izgledati na slikama.Nakon povratka u kamp slijedi ponovna zabava u šatoru.Glazba je ponovno odlična(ovaj put aparatura ne zakazuje) ,ekipa pleše,u prvom planu je ponovno i Švicarcev T2 koji služi kao pozornica nezaobilaznoj striptizeti,pjevaju se i zagorske,i slovenske i dalmatinske pjesme u kojima nam se posebno pridružuju Bogdan i Klemen iz Hroščkluba SLO,piva i "Borovniček" teku u potocima iako nam za svaku bocu "Borovničeka" govore da je zadnja i da nažalost nema više, ali boce ipak ponovno dolaze i dolaze...Slovenci nas časte kolačima,sladoledom,pivom,...

Nedjelja ujutro je jako teška nakon burne noči.Speedy megafonom ide po kampu i viče "Dobro jutro-Doručak jeeeee". Malo je falilo da ga ne gađamo cipelama,bocama i sl.Poslije doručka polazimo na još jednu vožnju ali ovaj put idemo na samo jezero Bled i u posjet Dvorcu koji  je na samom jezeru.Dvorac je prekrasan i u njemu kao da je vrijeme stalo.Sa Dvorca se pruža prekrasan pogled na jezero Bled.Iz dvorca krečemo prema odmorištu gdje nas čeka mala zakuska i druženje uz obaveznu pjesmu.

Na povratku u kamp slijedi tradicionalna dodijela nagrada a zahvalnicu dobija i "Bubaklub Dalmacija"( !!!) iako službeno ne postojimo.Zahvalnicu preuzima Tereza uz veliki pljesak i ovacije iz publike.

Nažalost polazak kuči slijedi iako nam se i ne ide.Pozdravljamo se sa svima i čestitiamo svima članovima Hroščkluba SLO na odlično odrađenom susretu.Svi smo oduševljeni susretom,gostoprimstvom,organizacijom bez iti jedne zamjerke sva tri dana.Čak nas je i vrijeme bez kiše poslužilo.Odlazimo uz komentar da se naravno vidimo i slijedeče godine na 16.Internacionalnom srečanju žračnohlajenih VW Lesce-Bled 2007!!!

Hrvoje Kraljev

KARLOVAC 2006

No pa je leto naokrog…

Po »napornem« in uspešnem srečanju v Lescah smo se na prvi šolski dan odpravili k južnim prijateljem v Karlovac.

Kot sami veste se vse dogajanje začne na forumu, kdo gre, kdaj in kje se dobimo in tako vse do odhoda. Tokrat so hoteli Klemen, Toni in Peško oditi že zjutraj v izvidnico, ostali pa popoldan. Vendar je nekako naneslo da smo na koncu skoraj vsi odšli zjutraj. In tako smo ob 10. uri zjutraj pili kavo pri Peškotu Klemen, Speedy, Toni, Lubej z boljšo polovico in jaz. Ko smo se končno odpravili na pot, smo v Metliki pobrali še Krebsova otroka, nekje na poti pa se nam je pridružil še Primož s svojim »trajkom«. Po neskončno ovinkasti cesti smo sredi dneva prispeli v Karlovac in se najprej ustavili pri Verigi v kafiču. Tam smo v miru popili »kavico« nato pa odšli na prizorišče kjer smo postavili naše hiške, potem pa smo se prepustili lenarjenju in uživanju. Počasi so prihajali tudi drugi udeleženci srečanja. Seveda smo odšli tudi na drugi breg Korane, kjer so potekali tradicionalni »Karlovački dani piva«. Kasneje sta se nam pridružili še dolenjki in tako se je dan prevesil v večer. Ob šanku se je pričela zbirati družba. Bil je prav prijeten večer, nekdo je prinesel kitaro mi pa smo se pridružili s petjem…najlepše ravno ni bilo, glasni smo pa bili. Najbolj vztrajni smo se proti koncu večera odpravili na sprehod na drugo stran kjer je še nekaj dogajalo. Imeli smo se prav »fajn«, pa na koncu koprive in potolčeno koleno…slike povejo svoje.

Sobota..drugi dan smo prilezli iz svojih šotorov (nekateri prej, drugi pač kasneje) v prekrasen dan. Po zajtrku smo imeli skoraj ves dan na razpolago za lenarjenje, druženje in raziskovanje okolice. Tako smo se razkropili vsak po svoje. Peško, Iztok, Aljaž in jaz smo se odločili za raziskovanje in odšli… Ogledali smo si gasilsko tekmovanje, pasjo razstavo, ni pa nam dal miru star razpadajoči hotel Korana v bližini kampa. Ja nič drugega nam ni preostalo kot da gremo (v) »fhotel«. Pregledali smo ga od kleti pa čisto do strehe, še čudno da nam ni nič padlo na glavo… (oglejte si slike). Razgled s terase na strehi je bil prekrasen, ker je bilo lepo vreme se je videl cel Karlovac. Po vrnitvi se nas je večina odločila za potep po mestu. Vodja poti je bil Speedy. Ker je pred leti tu služil »vojsko« nas je popeljal po mestu do vojašnice, kjer pa smo na sosednjem parkirišču v zelo žalostnem stanju našli hroška. Medtem je Speedy še malo poklepetal z vojaki. Po vrnitvi s potepanja so bile na vrsti igre in srečolov z glavno nagrado – oranžni hrošček. V popoldanskem času so se pripeljali še Bogdan s svojim motorjem in mini šotorčkom, Matej in Dule. Zvečer je bil na sporedu koncert skupine Divlje Jagode, in pa glavno žrebanje. Pred tem pa smo z našim prijateljem »inšpektorjem« odšli na večerjo preko Korane na »dane piva«… Najedli smo se dobro, plačali pa tudi kar precej. Po dobro »zasoljeni« večerji smo se vrnili ravno pravi čas za žrebanje glavnih nagrad. Večina smo dobili nahrbtnike, glavna nagrada pa je šla v Slovenijo. Ne boste verjeli, glavno nagrado – hroščka je dobil naš Speedy. ( naslednji dan ga je prodal…) Nato pa je sledil žur do jutranjih ur.

Po kratkem nočnem počitku smo počasi prilezli na plano in začeli pospravljati naše začasne domove, nato pa smo vsi udeleženci odšli na vožnjo po mestu in okolici. Peljali so nas malo ven iz Karlovca na prijeten piknik prostor ob reki, kjer so se nekateri pikantno okrepčali. Po lenobnem počitku so bile na vrsti hitrostne dirke na kratke proge. In najhitrejši je bil…kdo drug kot naš Speedy.

Po vrnitvi v kamp, smo vse lepo pospravili, počakali na podelitve in uraden zaključek, nato pa smo se odpeljali proti domu. Domov smo, sodeč po komentarjih na forumu, prispeli vsi varno…

LP DREJA

4. VW susret u Karlovcu, 1.-3. 9. 2006.

Već po tradiciji, prvi vikend u rujnu bio je rezerviran za 4. VW susret u Karlovcu na prostoru iza Sportske dvorane. Ove godine Buba klub Karlovac očekivao je više od 70 vozila, koliko je bilo na prošlom susretu, ali je u konačnici broj prijavljenih vozila bio 67, iako je desetak buboljupca stiglo drugim vozilima. Ipak ove je godine susret podignut na još jedan viši nivo, u prvom redu što se tiče ponude, uređenja prostora, prodaje suvenira, ali se i dalje drže popularne cijene pića i hrane. To se može zahvaliti i našim sponzorima, a prvenstveno ove godine treba pohvaliti dva glavna pokrovitelja, DRAKAR i Bavariu. Stoga ne ćudi što je već u petak, prvoga dana susreta bilo prijavljeno te je stiglo 40 vozila i to ponajviše iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Stoga je petak bio rezerviran za dobro druženje, bez nekog posebnog programa, ali obično prvog dana susreta zna biti bolje od ostala dva. Subota je kao i obično bila „udarni“ dan, gdje su pristigle i sve ostala Bube. Osim prodajnih štandova, velika je gužva vladala oko tombole, pošto je prva nagrada bila Buba 1200 u voznom stanju. Spomenimo i to da je Buba otišla u ruke Speedya, ali je na kraju ipak ostala u Hrvatskoj. Na štandu kod Drakara moglo se naručiti i raspitati o djelovima za svoje ljubimce, a odigrane su i neke tradicionalne nagradne igre. U večernjem programu, nastupile su Divlje jagode, koji su pošteno odradili dvosatni koncer te digli atmosferu, a cijelom događaju prisustvovalo je prib ližno dvije tisuće posjetitlja. Bila je tu i zagrebačka grupa Izvan zakona koja nastupa već treći puta, te neizostavna striptizeta. Loša strana ovogodišnjeg susreta bila je nestašica „cuge i pića“ oko 1 sat, ali niti to nije moglo pokvariti raspoloženje. Nedjelja je bila rezervirana za kretku vožnju po gradu, do Camap na rijeci Mrežnici. Uz nedjeljni gulaš i ručak, bilo je i hrabrih kupača, a deseta sudionika isprobalo je svoje automobile i u utrci uzbrzanja na stotinu metara. Speedy ima najbržu bubu, a za petama su mu bili Danijel iz Švicarske, Klemen itd. Uslijedio je povratak kod Sportske dvorane gdje su predstavnicima klubova podjeljene simbolične nagrade, kao i za najbrže Bube. Tradiconalni drveni Pinokio, kojega BKK, dodjeljuje najboljoj ekipi ili društvu koji su obilježili susret, ove je godine otišao u ruke Riječke ekipe. Što reči na kraju. Buba klub Karlovac će i slijedeće godine pokušati napraviti susret na zadovoljstvo svih zaljubljenika u VW vozila te ga svake godine podignuti za stepenicu više. Naravno da to neće biti moguće bez svih vas, koju pohode susrete, a ovom prilikom im se i zahvaljujemo od srca te ih pozivamo na 5. susret 2007. godine.

Bijeli iz Karlovca

IZLET NA OTOK KRK

Pridružiti se al ne – to je bilo vprašanje. Pa je tri dni pred odhodom prevladal razum in odločitev je bila sprejeta. Gremo, seveda ! Čudno, mar ne? Med potjo smo se dobili z Maretom in Tonijem in v večernih urah prispeli na cilj. Z malo zamude sta se nam pridružila še Katja in Klemen ter Matej in Katja(?). Utaborili smo se, pripravili večerjo, nabili pipo na sod in cirkus se je lahko začel. Razen Bogdane, Klemena, pa tudi Katje smo ostali udeleženci kot družina medvedov zadovoljno lomastili in godrnjali po otoku ter se imenitno zabavali. Imeli smo srečo, ker smo našli sponzorja, ki je skoraj v celoti pokril stroške pijače tega večera, za nameček pa je prispeval še nekaj piva za zajtrk naslednjega dne. Vzdušje je bilo popolno in pokali smo od smeha, ko se je zgodil finale. Mare se je v hipu odločil, da se okoplje v morju, trenutek za tem pa postane sam veliki Buda in od tega trenutka dalje je v temu primerni opravi le še mirno sedel v svojem » fotelju« in modroval. Prisotni bodo že vedeli, o čem govorim.

Bilo je že skoraj jutro, ko smo se odpravili spat, čez čas pa je bilo iz enega izmed šotorov slišati skrb vzbujajoče besede » Isusek, pa kaj bu Regica rekla » ! In potem vse tiho je bilo.

Jutro, sonce, morje in prijatelji. Prispeli so še Peško in Petra, Dule in Silva, Mitja Savinjski s spremljevalko, in pa seveda Duletova naveza Tinca »strašna« s frendom. Čez dan smo se kopali, poležavali, skratka lenarili na vse mogoče načine, zvečer pa ponovno fešta.

Tokrat sta bila v glavnih vlogah Dule in Tinca »Strašna«. Vsi tisti, ki smo bili mnenja, da vemo kaj zmore ženski glas in neutrudno govorjenje oz. nakladanje, smo spoznali, da se nam niti približno ne sanja,kje so te meje. Režali smo se kot konji in utrujeni od vsega krepko čez polnoč legli k zasluženemu počitku.

V nedeljo zjutraj smo poležali nekoliko dlje kot običajno, potem pa kavica, zajtrk, sprehodi in kopanje. Po kosilu smo pospravili tabor, uredili formalnosti na recepciji kampa in okrog 15 ure krenili na pot proti domu.

Vsi smo bili mnenja, da smo preživeli krasen vikend. Ekipa je bila prava in padel je predlog, da bi mogoče drugo leto na ta način preživeli skupaj cel teden. Kdo ve, mogoče pa smo dovolj odbiti tudi za to.

P.S. Matej, hvala za bombo. Plinsko, da ne bo pomote.

Iztok Krebs

KOZARSKA DUBICA

Letos je bilo od 30.9 prvo mednarodno srečanje zračno hlajenih vozil v Kozarski Dubici. Odhod je bil izpred Logo v Grosuplju ob 16.00 in kot vedno je zamujal naš predsednik Klemen.

Na pot se je podalo devet hroščev. Pot nas je vodila po avtocesti do mejnega prehoda Bregana in nato naprej po avtocesti mimo Zagreba do mesta Jasenovo , kjer smo kmalu zatem prešli mejo z BiH. Tam nas je pričakal Mišo, ki nas je odpeljal na cilj; k njemu domov, kjer smo tudi spali. Tam smo parkirali avtomobile in se odpravili na pravo bosansko pojedino; čevapčiče v lepinji ter kajmak. Za zaključek večera smo si ogledali še mesto in potem odšli spat.

V soboto smo se v dopoldanskih urah odpeljali pred pizzerijo Mornar, kjer je bilo zborno mesto hroščev. Zbralo se je približno 60 hroščev, ki smo jih pokazali v vožnji skozi mesto. Imeli smo krajši postanek na splavu Sveti Nikola na reki Uni, kjer smo se odžejali, ter v centu mesta. Nato smo se odpravili do glavnega mesta srečanja pod Kozaro ob manastiru Moštanica, kjer so se odvijale igre; metanje anlaserja., pokrova koles ter menjava gume. Po koncu iger so nas postregli z golažem, odojkom, jagnetino ter torto v obliki hrošča. Podeljevali so tudi pokale in od naših članov je pokal dobil Klemen za naj cabrioleta in Felicijan za naj hrošča. Ne smem pa pozabiti na zaboj piva, ki smo ga prejeli kot klub za največjo udeležbo na srečanju. Polni energije smo se odpeljali k Mišu, kjer smo ga žurali do zgodnjih jutranjih ur.

V nedeljo zjutraj smo se po zajtrku odpravili na tržnico zapravljat bosanske marke. Ko smo se vrnili so nas postregli s kosilom pri katerem so nam družbo delali hroščarji s Hrvaške. Ko smo se najedli smo spakirali stvari ter se z žalostnimi obrazi odpeljali proti Sloveniji.

Za konec naj povem samo to, da je bilo srečanje izredno dobro izpeljano in upam da se prihodnje leto zopet srečamo na istem mestu.

Matjaž Novak

Kozarska Dubica - BIH

Prvo druzenje ljubitelja i zaljubljenika VW buba i drugih vazdusno hladjenih VW vozila odrzano je 30.09.2006 u kozarskoj dubici <bih<.ovu manifestaciju su organizovali Miso Koncar i Predrag Stojanovic  u saradnji sa  AUTO MOTO DRUSTVOM IZ KOZRSKAE DUBICE I AUTO MOTO SAVEZOM RS.Ljubav prema ovim automobilima nas je privukla da organizujemo i kod nas jedan takav skup  posto vec par godina idemo po susretima u u susjedne zemlji prijatelji su nas pitali kada cemo i mi da organizujemo.na nas susret je doslo 58 vozila iz Slovenije,Hrvatske i nasih domacih iz BIH.Organizovali smo voznju i izlozbu nasih ljubimaca u glavnoj ulici naseg lijepog grada.potom smo se uputili ka manastiru MOSTANICA iz 1111 godine tamo su organizovane bile igre bez granica.potom je bio obezbjedjen rucak za sve nama drage goste i torta u obliku bube kao iznenadjenje.pa je krenula svirka naseg domaceg banda TREF PIK I RAZBOJNIK.i na kraju su dodjeljene zahvalnice i pehari za ucesnike.I sada nas nasi sugradjani pitaju hoce mo li nastaviti sa bubujadom i nadam se da ce postati to tradicija u nasem malom gradu.jos jednom se zahvljujem nasim gostima na odazivu.

Mišo Končar

Ta frišn hroščar

Ta frišn hroščar je Aleš Koščak, ki cele dneve presedi pred računalnikom oz. za računalnikom in srfa po internetu, da dobi čim več informacij o zračno hlajenih VW vozil iz celega sveta. Vam povem, da včasih si se ne vzame niti pet minut časa za svojo ljubo družino. Vsi se moramo prilagoditi njemu. In ko reče, da je hrošč na prvem mestu ni trte mrte, da ga premaknemo. Tako je to pri nas, če je v družini nekdo »psihično« bolan in mahnjen na hrošče. Še to ni dovolj, da ima pred bajto parkirana dva hrošča, potrebne so tudi VW igrače, ki jih je že polna polica in vprašanje je koliko jih še bo. Mizarja kliče že celo večnost, ker se mu zdi škoda, da bi si vzel čas za njega in mu opisal kakšno polico oz. omaro rabi za svoje male ljubljenčke. Raje jih postavi enega na drugega, da že vse zgleda kot mini avto odpad.

Potem druga stvar je, da je že skoraj vse zasvoji s temi hrošči. Pa ni trenutka, da bi nehal govoriti o njih. Še tiste, ki so rekli, da je hrošč za odpad, bi si sedaj z veseljem enega nabavili ali obnovili svojega. Pa še to, ko je potrebno kupiti darilo, kaj prejme, nič drugega kot mini hrošča, pa je še dodaten na polici.

Ne pomnim, da bi toliko vikendov preživela z ljubitelji hroščev, kot sem jih to poletje, s ta frišnim hroščarjem. Vsi pogovori potekajo na temo hroščev. To je njihov stil in način preživljanja vikendov in prostega časa s svojimi ljubljenčki. Tako, da vsak, ki bi prisostvoval pri teh pogovorih bi marsikaj izvedel o hroščih in njihovih lastnikih.

Ta naš frišen hroščar je tako bil skoraj na vseh srečanjih zračno hlajenih VW vozil v Sloveniji in okolici le te. Če bi bilo po njegovo, bi že v prvem letu s svojim ovalijem prevozil še kakšen kilometer več in se odpeljal vse tja do VB, vendar ovalija je treba še malo »sfizirati«, da bo lahko dosegel tolikšne kilometre. Od dne, ko je v svoje roke dobil ovalija, ga je z vnemo olepšaval in dodajal svojo noto. Tako, da je iz srečanja v srečanje ovali postajal njegov najboljši prijatelj, ki ga še ni pustil na cedilu.

Prvo leto na pohodu je bilo spoznavno, v novo leto se pripravlja z novimi načrti in cilji. Tako, da bo odkrival kam vse ga bo njegov ovali pripeljal.

Petra in Aleš

© 2000 - 2010 VW HROŠČ KLUB SLOVENIJA. Vse pravice pridržane.

Ime Volkswagen, beetle, VW in vsa imena podjetja Volkswagen, so registrirani znaki tovarne Volkswagen.

Vse v zvezi s temi imeni ali logotipi na teh straneh je zgolj v informativne namene in v nobeni uradni povezavi z uradnimi stranmi VW 

Urejanje in izdelava strani Felicijan in Felicijan d.n.o. www.felicijan.com